Svijet Automobila - Srbija

Punjenje električnih automobila od 25 minuta do 16 sati

Osim toga, tu je i pitanje koliko treba stajati na pumpi dok se baterija ne napuni, a šta ako se nekome baš žuri, a mora da čeka. I koje su još prednosti, a koje mane ovih novih električnih automobila.

– Kada govorimo o procesu punjenja električnih vozila, reč punjač može biti zbunjujuća. S obzirom na to da se stanica za punjenje obično naziva i punjačem, potrebno je objasniti da postoje dve vrste punjača – OBC, koji je ugrađen u automobil i stanica za punjenje, odnosno oprema za punjenje EBCE. Postoje dve vrste punjača – onaj koji može da koristi naizmeničnu ili jednosmernu struju, kaže za „Politiku” Milan Lončar, glavni inženjer sektora za vozila u AMSS.

Ako, objašnjava, koristi naizmeničnu struju iz utičnice ili stanice za punjenje, električna energija prolazi kroz kabl za punjenje do ugrađenog punjača OBC koji pretvara naizmeničnu u jednosmernu struju i šalje je u bateriju preko sistema za upravljanje baterijama BMS.

– Jedan od bitnih parametara pri izboru električnog automobila je snaga ovog ugrađenog punjača OBC jer brzina punjenja zavisi od njegove snage od (2,2–22 kilovata). Tu leži i zamka, što je OBC veće snage, on je samim tim i teži, a to povećava i masu vozila, što na kraju prouzrokuje veću potrošnju energije – kaže naš sagovornik.

Električno vozilo može da se puni i na kućnoj utičnici od oko 10 ampera i to je ujedno i najsporije punjenje, dok je nešto brže punjenje na utičnici od oko 16 ampera. Najbrže punjenje naizmeničnom strujom se postiže preko tri faze.

On navodi primer „Tesla”modela 3 sa kapacitetom baterije od 60 kilovat-sati na klasičnoj kućnoj utičnici punila bi se oko 16 sati. Ukoliko bi je punili, naizmeničnom strujom bilo bi nam potrebno oko šest sati. Ako se automobil puni jednosmernom strujom (brzi punjači), tada se ugrađeni punjač zaobilazi i struja se šalje direktno u bateriju. Zbog toga se ugrađeni punjač ne koristi tokom punjenja jednosmernom strujom. U tom slučaju, preko brzog punjača „Teslu” bismo napunili za oko 25 minuta.

Naplata na pumpama je posebna priča. Pumpe nisu vlasnici punjača i usluga punjenja na pumpama ne može se platiti klasično kao kada se toči gorivo, kaže Zoran Đorđević iz „Pane grupe”.

– Da biste mogli da napunite vozilo na pumpi (ili drugi javni punjač), prvo morate da instalirate aplikaciju preko koje ćete pokrenuti postupak punjenja. Prilikom instaliranja aplikacije unose se lični podaci pa i broj bankovnog računa. Nekada odmah mora da se uplati određeni iznos kao garancija (kod nekih operatera), dok kod drugih to i nije neophodno. U svakom slučaju, prilikom završetka punjenja aplikacija će naplatiti uslugu punjenja. A usluga punjenja je zapravo vreme koje ste proveli na punjaču. To nije dobro, ali mislim da će se i to u narednom periodu promeniti – kaže Đorđević.

Kada je reč o ceni kućnih punjača, ukoliko neko želi da puni vozilo na klasičnoj kućnoj utičnici, a ima instalacije da u garaži instalira naizmenični punjač, to može učiniti i u zavisnosti od proizvođača. Potrebno je da se izdvoji od 1.500 do 3.000 evra.

– Smatram da za tim nema potrebe ukoliko već ima mogućnosti da se vozilo puni na klasičnoj utičnici preko kabla koji se dobija uz vozilo. Iako vozila sa tečnim gorivima više troše u gradu nego na auto-putu, u slučaju električnih vozila situacija je obrnuta. Električno vozilo će manje potrošiti energije u gradskim uslovima, a više na otvorenim putevima ili auto-putu – ističe on.

Električna vozila su, dodaje, efikasnija od onih sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem jer imaju veći stepen efikasnosti u pretvaranju električne energije u mehaničku energiju. U gradskim uslovima češće će se koristiti regenerativno kočenje koje će vratiti energiju u bateriju prilikom kočenja ili usporavanja. Na taj način moći će da se pređe i više kilometara.

– Na auto-putu se vozi većom i konstantnom brzinom i na taj način se brže prazne baterije, a samim tim se i može preći manje kilometara. Primera radi, naša „Tesla” u gradskim uslovima troši 100 vat-sati po kilometru, dok je na auto-putu potrošnja za oko 50 odsto veća – zaključuje Đorđević.